U digitalnom dobu budućnost vesti zavisiće od tehnologije, vrste vesti i izbora ljudi šta i kako žele da čitaju i dobijaju kao vesti.

 Tehnologija

 U budućnosti treba očekivati sve snažnije kompjutere, procesore, bolju memoriju i, što je najvažnije, sve bolje baterije za mobilne uređaje. Razvoj tehnologije donosi bolju povezanost i kompresiju video fajlova. Najzad, uređaji će biti sve pametniji. Vesti će biti dostupne svima, i to ne samo kao tekst, već i kao slika. U Velikoj Britaniji će,  oko 2025. godine,  TV signal uglavnom ići preko preko interneta. Kako su nestale pisaće mašine i video rekorderi, nestajaće po krovovima i TV antene ili antene za prijem satelitskih TV programa.

 Vrste vesti i informacija

 Biće to izazov za elektronske i štampane medije. Kako procesuirati ogroman broj informacija, objasniti ih i staviti u neki društveni kontekst. Zanimljivo je da pada zainteresovanost za opšte,  globalne vesti. Ljudi žele, pre svega, da saznaju šta se dešava u njihovom kraju i gradu, zato što to direktno utiče na njihov zivot.

 Sada se vidi koliko je bilo nesmotreno od strane države Srbije i grada Beograda što su se tako lako odrekli gradske lokalne radio i TV stanice kao što je Studio B. Ako BBC, u svom planu, ima razvoj lokalnih programa, ne samo za radio već i za TV, onda je nejasno zašto je Grad Beograd tako lako uništio nešto što je potrebno ljudima koji žive u Beogradu. Kada se probudite zanima vas kakvo će biti vreme, tu gde živite, kakav je saobraćaj, šta se dešava u komšiluku. Kako je u Japanu, kakva je Trampova politika oko imigranata - to možda kasnije, tokom dana. Neshvatljivo je zašto se Srbija tako lako odrekla važnosti lokalnih medija i prepustila ih tržištu. Kada toga nema, ljudi se okreću društvenim mrežama, koje postaju glavni izvor informacija.

 Informativni cunami

 Vesti zatrpavaju svet. Njihova proizvodnja postaje neograničena i jeftina. Svako sa Twitter nalogom postaje news agencija. Ljudi će na društvenim mrežama čitati ono što im odgovara.
Kako da mediji prežive ovaj informativni cunami? Kako da, u isto vreme, informišu i starije i  mlađe kada su im  interesovanja drugačija? Kako informisati i one koji žive tu i one koji žive u inostranstvu, kako informisati različite etničke grupe koje žive u istoj zajednici?

 U tako polarizovanom svetu, mediji se sve više okreću ljudima koji i sami postaju reporteri. U SAD postoji Public insight network projekat u kome učestvuje preko 215.000 ljudi, koji šalju vesti, komentare, odgovaraju na pitanja profesionalnih novinara. Već 60 medijskih organizacija su korisnici ovakvog interaktivnog servisa. Projekat Vice news, koji radi i postoji u Srbiji, jeste možda jedan od načina da se mlađa populacija okrene ka TV i vestima.

 Sam način distribucije vesti doživljava promenu.

 Prvo će ići kratka vest, pod naznakom „hitno“, zatim dodatne informacije, pa kratak video i audio, i tek na kraju analiza vesti. Prva medijska kuća koja savlada ovu tehnologiju ima šanse da opstane na digitalnom tržištu.

 Za sada, ljudi i nisu spremni da mnogo plate za vesti. Smatraju da je to nešto što im je i inače  zagarantovano. Dakle, proizvođači vesti moraju da nađu ili sponzore ili reklame. Međutim, pojavom ad blockera taj prihod se smanjuje. Iako korišćenje ad blockera nije još uvek preterano često (recimo, oko 10% u Japanu, ali zato čak 38% u Poljskoj), ono može da ugrozi besplatnu distribuciju vesti u digitalnom dobu.

 Šta čeka televiziju?

 Kako će se televizija i televizijske vesti transformisati u šumi vesti i informacija?

 Rekli smo već, televizijski program se sve manje gleda, naročito među mladim svetom. Trend u svetu je smanjivanje za 3 do 4 posto godišnje. Razlozi su mnogobrojni. Pojavom „pametnih“ TV aparata, dostupne su ne samo društvene mreže na velikom ekranu, nego i servisi kao što su Netflix, Amazon Video, ali i balkanska varijanta ovakvih servisa koji nude filmove i serije - Pickbox.

 Za postojeću stariju populaciju TV vesti biće glavni izvor informisanja još dugo vremena.

Ali, jednog dana, ovi mladi koji sve manje gledaju TV biće stari, i to sa drugacijim navikama od svojih roditelja.

 Zanimljivo je da nijedna od platformi za emitovanje serija i filmova „na zahtev“, kao što su Netflix ili Amazon Prime, ne razmatraju ni u bliskoj ni u dalekoj budućnosti sopstvenu produkciju vesti.

 Medijske kuće će i dalje najviše investirati u Facebook kao platformu, pa onda u YouTube. Ali, medijske kompanije i izdavači će probati da nađu i balans između svojih platformi i Facebooka. Već sada Facebook plaća za video sadržaj oko 140 kompanija u svetu da započnu uživo video servis kod njih.

 Medijske kuće pokušavaju da korisnike privuku, da im oni budu lojalni i da plate za servis koji koriste. BBC će od jeseni početi da naplaćuje korišćenje svog BBC iPlayer. Tako će tačno znati šta koji korisnik želi da gleda i da, po njegovim potrebama, nudi specijalizovane servise, napravljene po ukusu i potrebama pojedinaca.

 Fenomen ovog doba je i sve veći saobraćaj poruka, i to ne klasičnih SMS, nego upotreba Facebook Messenger, Viber i WhatsApp. Preko milijardu ljudi već danas koristi Facebook Messenger, a dnevno preko 60 milijardi poruka prođe kroz Facebook Messenger i WhatsApp. Ljudi, za sada, više žele da dele informacije i stavove u ovim sistemima, nego javno na društvenim mrežama, zato što to ipak rade u okviru zatvorene grupe i sa ljudima koji se međusobno bolje poznaju. Međutim, ono za šta će se medijske kuće u budućnosti, ipak, boriti je slanje hitnih vesti u realnom vremenu, a nuđenje širih informacija uz pretplatu. Zahvaljujući razvoju digitalne tehnike i brzine prenosa, te poruke će sve više biti multimedijalne. Tako, na primer, Washington Post koristi Facebook Messenger da šalje određene članke, uz mogućnost pretplate ako želite, pored toga, i više informacija i analiza.

 KRAJ: tužna srpska priča ili...

„Neka raste hiljadu cvetova“ kaže kineska poslovica. U procesu digitalizacije, kada svako može biti predmet vesti ili autor vesti, i u pratećem procesu fragmentacije vesti, nije se lako snaći.

 Što se tiče Srbije, mi smo tek na početku, ali smo zato veoma jaki u širenju lažnih vesti. Srpska medijska scena ih je puna, a društvo i država nisu našli mehanizam za zaštitu. Savet za štampu, REM, ni izdaleka ne mogu niti imaju mehanizme da spreče i kažnjavaju širenje lažnih vesti.

 Tabloidizacija srpske medijske scene još nije završena. Od ovog virusa polako oboljevaju i „ozbiljne“ novine, a srpski javni TV servis je i dalje više opsednut rejtingom nego kvalitetom.

 Ali i Srbija se menja.

 Mladi se sve više okreću socijalnim mrežama, prave svoj TV program u kome nema mesta za vesti. Klasično TV gledalište odumire. Prva medijska kuća koja shvati gde su joj budući čitaoci ili gledaoci dobiće tržiste.   

 Idemo u vreme kada će automobili ići sami, u vreme automatizovanog novinarstva... Idemo u vreme gde će medijske kuće uskoro imati slične vesti, ali drugačije napravljene, za različite platforme. To su izazovi o kojima svet razmišlja. Srbija ne - i to je velika šteta. Opet će nas nešto iznenaditi, tražićemo opravdanja u svetskim zaverama i jadikovati kako nas svet ne voli.

 Društvo koje je više opsednuto prošlošću nego budućnošću ostaće na ivici digitalne galaksije.