Katarina Milićević Da li Fejsbuk jede svoju decu? Društvo
foto: anaken2012/Shutterstock

 Nedavno, kada je u Njujork Tajmsu objavljeno pismo Stevana Dojčinovića, urednika KRIK-a, koji se obratio vlasniku Fejsbuka, Marku Cukerbergu, zbog stavljanja Srbije u države u kojima ova mreža sprovodi eksperiment;

 http://www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=362350&title=KRIK%3a+Doj8Dinovi87+pisao+Cukerbergu, u našem malom domu se vodila žučna polemika, u kojoj su, kao i u svakoj kućnoj raspravi, sve strane bile u pravu, ali nijedna nije na kraju drugoj priznala tu polovinu prava.

 Javno, zato, priznajem svom mužu da je njegova teza da je Fejsbuk privatna kompanija, koja sa svojim proizvodom može da radi šta god hoće, ispravna, u principu. No, moja teza, da je brojem korisnika koji učestvuju u kreiranju te mreže, Fejsbuk postao i ono što se zove javnim dobrom, je ono što ću pokušati da odbranim i pred vama.

 Ako sam se tamo registrovala pre skoro 10 godina (a ja sam među prvima koji su registrovani na svim mrežama, od čega je jedina vajda da imam identičan nadimak), i na Fejsbuku sam bila i prvih 5% korisnika, u tih 10 godina sam svojim delovanjem toj mreži pomogla ne samo da se proširi i zadobije nove članove, već sam joj pomogla da se razvija i da postaje bolja. Uvek se prijavljujem za beta testiranja, gde god mi se nudi ta mogućnost, smatrajući da je i prostor u online svetu, kao i ovaj u realnom, prostor koji njegovi korisnici mogu da naprave boljim, te da je odgovornost pojedinca da brine o zajedničkom.

 Tako sam, kada sam se registrovala, imala nalog na engleskom jeziku, ali čim mi je ponuđeno da pomognem u kreiranju prevoda na srpski jezik, ja sam se tu prijavila. Korist od toga je da mi stalno stoji značka, u kojoj me Fejsbuk obaveštava koliko su određenog meseca korišćeni prevodi u kojima sam učestvovala. Broj je uvek veći od dve milijarde.

 

Foto

(15. oktobar 2017.)

 

Foto

 (28. novembar 2017.)

 Potpuno podržavajući tezu Dojčinovića, da smo mi koji mrežu koristimo nju i razvili, smatram da ako sam u nešto uložila svoje vreme, znanje i veštine, imam pravo da na to i utičem.

 Fejsbuk je prerastao mrežu, i postao deo infrastrukture, poput struje, na primer, koji zamenjuje  tradicionalne medije, poštu, a nadalje i tržni centar, pijacu, pa do kafane. Ne samo da je Fejsbuk zaradio od svojih korisnika, mnogi su korisnici zaradili od Fejsbuka, te to više ne može da bude jednostran odnos: ako ti se ne sviđa u mojoj kafani, ti idi kući i gledaj Parove. Zatvorenost je prva žrtva globalizacije, a istorija će se deliti na onu pre i posle nastanka Interneta, jer posle njega više ništa nije isto. To je pronalazak koji će svet kakav poznajemo promeniti više nego štamparija i parna mašina. Kako smo savremenici, nesvesni smo toga šta se sve menja, ali već današnja generacija dece odrasle sa internetom ne može da zamisli kako je svet postojao bez njega.

        - Mi kad smo bili mladi, nismo ni imali internet, pa šta nam fali? – rekao je pre neku godinu jedan tata svom sinu.

Sin je ćutao, neko vreme, a onda zamišljeno pitao:

        - A koliko sati dnevno niste imali internet?

 Slika sveta se promenila, brišu se granice svugde gde su postojale i postavljaju se nove. U potrebi da zaštite svoj, poznat prostor, ljudi hrle u novi konzervatizam, u potrebu da sve što ne mogu da shvate stave u okvire nečega poznatog.

 U ovom trenutku, kad pišem ovaj tekst, broj ljudi na svetu je premašio 7,5 milijardi, a broj korisnika Fejsbuka je veći od dve milijarde. Najviše korisnika je iz Indije, pa iz SAD, Brazila, Indonezije, Turske… Da li je Fejsbuk Republika najveća država na svetu? I da li je republika? Ako jeste, kada će korisnici, da ne kažem stanovnici, u njoj dobiti svoja prava?

 Tehnološka revolucija je u svom zlatnom dobu, a dobro je poznato šta svaka revolucija uradi? Pojede svoju decu. Ili deca pređu na Twitter. Gde u biografiju postave: Liberté, égalité, fraternité.

Katarina Milićević Katarina MilićevićKrenula iz novinarstva. Ne bi umela da objasni rahmetli babi Angelini čime se bavi, šta je mirovni aktivizam, a šta blog. Mnogo toga ni sebi ne ume da objasni, zato čita pametnije od sebe, a sluša one koji govore tiho i znaju o čemu pričaju.