Prošla, 2016. godina, ostaće upamćena po Trampu i Bregzitu. Ova, 2017, po izborima u Holandiji, Francuskoj, Nemačkoj, ali i po izborima u Srbiji. Svi ovi događaji pokazuju ili će pokazati snagu novih, drugačijih komunikacija među ljudima.

 Tradicionalni mediji gube uticaj, a ko gubi uticaj, gubi i novac. Poverenje u masmedije opada godinama, štampani mediji polako nestaju, reklame se sele na Google, Facebook... Svi se trude da nađu recept u okolnostima u kojima se izdavači kreću iz štamparije u digitalno doba, u doba interneta gde se sve seli sa desktop kompjutera na mobilne i društvene mreže. Društvene mreže postaju glavni informativni izvor za sve brojniju populaciju.

 Industrija vesti se nalazi na raskršću, i pred njom su ozbiljne dileme. Kako naći meru između globalizacije vesti i prostora za individualizaciju vesti? Šta će koga da zanima? Koja vest je bitna za Amerikance, a koja za stanovnike Srbije, kada su im dostupne milijarde informacija?

 Menja i se način selekcije vesti. Na društvenim mrežama to rade algoritmi, u redakcijama rade urednici. U pojedinim svetskim agencijama već postoje kompjuterizovani sistemi pisanja vesti, naročito kad su u pitanju berzanski izveštaji.

 Algoritmi zasnivaju svoj sistem izbora prateći popularnost vesti... šta je sve ko pročitao i delio, i, takođe, na tome šta vaši prijatelji čitaju i dele među sobom. Ljudi se u ovom trenutku boje nesavršenosti algoritama zato što strahuju da je moguće propustiti nešto bitno.

 Novo digitalno doba donosi i nove fenomene: „fake news“, manipulaciju ljudima ogromnih razmera, pa će mehanizam provere vesti biti itekako neophodan. Facebook je već suočen s takvim problemom. „Papa podržao Trampa“, „Hilari naoružavala ISIS“... Za vreme američkih izbora, po nekim proračunima, bilo je mnogo više lažnih vesti na Facebooku na temu izbora nego onih istinitih.

 U Srbiji fenomen „fake news“ postoji mnogo duže nego u svetu. Počinje još devedestih godina, a danas je u punom zamahu. Koliko „državnih udara“, zavera smo preživeli, čudo je da Srbija, a i mi uopšte, još postojimo. U ovakvoj hiperprodukciji vesti, dolazi i do masovne manipulacije vestima. Post-truth je postala reč godine, jer je to odraz društva u kome su činjenice u oblikovanju javnog mišljenja manje važne od emocija.

 Zato mnogi traže od osnivača Facebooka Marka Zuckerberga da ima kontrolu nad onim što se pojavi na Facebooku. Da se minimizira uticaj „fake news-a“. Jednostavni algaritmi kod Facebooka to u, ovom trenutku, ne mogu da urade. Iako Facebook nije medijska kompanija, sve više ljudi traži da se tako ponašaju. Facebook je zato dao oglas za urednika vesti. Takođe, Google je pod pritiskom da ograniči pristup nekim veb sajtovima koji su bazirani na „fake news“.

 Zato će procvat doživeti servisi i načini za proveru vesti. Takve planove imaju ne samo Facebook, već i Google, koji će angažovati posebne kompanije koje će kontrolisati vesti i odmah javljati da li su činjenice tačne ili su lažne.

 Takođe, menjaće se algoritmi i pojačaće se odgovornost za širenje lažnih vesti. Velike društvene mreže pokušavaju da nađu sistem za odbranu od lažnih vesti. Oni su svesni činjenice da će, ako korisnici izgube poverenje, to automatski značiti manje korisnika... manje korisnika znači manje reklama... manje reklama = manji prihod.

 Pre nego što se pronađe efikasniji sistem provere, dok kompjuteri ne budu sposobni da odmah prepoznaju šta je valjana informacija, a šta lažna, prvi bedem odbrane biće kažnjavanje onih koji šire lažne vesti. Takođe, sami korisnici će biti sve više u stanju da kontrolišu šta se pojavljuje, kod njih, kao dobijena „vest“. Novo mute dugme biće u stanju da korisnicima olakša filtraciju vesti koje dobijaju.

 Države će polako uvoditi i zakonsku regulativu. U Nemačkoj, političari govore čak i o kaznama, u visini od pola milona evra, za one koji šire lažne vesti. Facebook namerava da zaposli vrsne specijaliste, urednike i novinare, koji će kontrolisati distribuciju vesti. U Velikoj Britaniji, firma Full facts radi na servisu koji će, još tokom nečije konferencije za medije, slati obaveštenje  o tome šta je, u saopštenom, tačno, a šta nije. (Kao što u Srbiji postoji platforma Istinomer, ali još uvek ne funkcioniše u realnom vremenu.)

 Ovakva poplava lažnih vesti ima, međutim, i svoju dobru stranu. Ljudi će sve više imati poverenja u proverene medije, kao što su svetske agencije i ugledne novinske i TV kuće. To će pojačati i poverenje u nezavisno novinarstvo. Nije slučajno da je, posle Trampove pobede, porastao broj pretplata na New York Times.

 Danas stiže milijardu informacija i vesti, u hiljadu formata. One i mnogo brže stižu do (ružan izraz) konzumenta informacija. Nekada davno, u analognom vremenu, postojala je podela na one koji „prave“ vesti i na one koji ih koriste. Sada, u digitalnom svetu, svako ko ima mobilni telefon i internet može da „pravi vesti“.

 O tome kako će to promeniti svetove informacija i konkretnu budućnost različitih medija – u sutrašnjem nastavku...