Oktobar je, kažu, mesec knjige. Za nekoliko dana počinje Sajam knjiga. To je, uglavnom, vreme kada preispitujemo sebe i okolinu koliko smo knjiga pročitali, šta je moderno ove sezone da se čita...ali to je vreme i kada počinje isleđivanje - ko ide na Sajam knjiga da bi bio viđen, ko stvarno čita, ko jede pljeskavice, zašto se one uopšte prodaju na Sajmu... Takođe, „pravi ljubitelji knjige“ nastoje da se distanciraju od ovih „ lažnih, koji su skoro počeli da čitaju“ i koji ne razumeju „prave vrednosti knjige“.
Najteže pitanje koje ljudi postavljaju kad završite Filološki fakultet je : „ Šta da čitam?“, „Preporuči mi neku dobru knjigu“ ( i to je logično, valjda bi bar u knjige trebalo da se razumemo). Međutim , to je užasno teško. Knjige su, kao i sve ostalo, stvar ukusa, dobrog ili lošeg.
Književnost ima dva cilja: jedan je da nas nauči, drugi da nas zabavi. Mislim da često na ovaj drugi cilj zaboravljamo i tu nastaje problem. Tada počinje „lov“ na lažne posetioce Sajma knjiga i sumnja u njihov ukus, strah da će iskvariti i naše „iskrene i prave razloge“ posete.
Postoji nekoliko zabluda i loših premisa od kojih počinjemo razgovore o knjigama.
Naš provincijalizam i ubeđenost da je srpska književnost inferiornija od nekih drugih, stranih, velikih književnosti. Književnost je uvek odraz društva i okolnosti u kojima nastaje. Srpska književnost, s obzirom na okolnosti i ostale društvene segmente, ne kaska mnogo za velikim književnostima. U njoj se, kao i u svemu ostalom, godinama taloži mnogo loše literature, ali ima i blistavih momenata.
Hiperprodukcija, kao najveća mana naše književnosti, ali se ni u tome ne razlikujemo od sveta. Knjige su industrija i to je pitanje tržišta i ne postoje baš način da se nađu umetnički razlozi za to. Zato su nam knjige danas i više nego dostupne.
Postoji još jedna loša pretpostavka, kada je reč o piscima, a to je da su samo profesionalni pisci (ne spisateljice) kadri da napišu dobru knjigu. Zato se grozimo kada čujemo da je neka glumica, voditeljka , blogerka, ne daj Bože pevačica, napisala knjigu. Jer šta one o tome znaju? I tu ne zaostajemo za svetom, koji ovu vrstu književnosti, koju pišu žene i namenjena je ženama, naziva Chic lit.
Ja ne verujem da postoji ta jedna velika knjiga, koja menja život, sigurna sam da je neophodno da ih pročitamo baš mnogo. Velika zabluda su i te knjige u kojima su „instant mudrosti“ za srećan život; mudre misli koje pročitate i budete pametni u društvu i na televiziji.
Ako je pitanje šta je moderno za ovu sezonu, moj odgovor je uvek – sve što imate u ormaru ili sve što vam se čita. Problem nikad nije u onima koje smo pročitali, već u onima koje smo preskočili.
Čitajući knjige nećeš postati ni sretniji ni bolji – ali knjige moraš čitati da bi to shvatio. (Miro Gavran)
Novi Pogledi, 19.10.2017
Srodni linkovi:
Marija BenkeObrazovanje: profesor srpske književnosti i jezika; Zanimanje: od poezije do politike
