Pred kraj leta, mahom su svi zaboravili i gde su bili, ako su bili, i kako im je šum talasa pokrio šumove svakodnevnih nevolja sabranih u onih 355 dana koji su prethodili odmoru. Uživam u fotografijama tuđih odmora, malo više nego u svojim. Moji momenti zabeleženi na njima su prošli, već imaju blagu patinu nostalgije, tuđi mame i obećavaju, daju inspiraciju za nova mesta i nove ljude, nove utiske i nova sećanja.

 Kroz putovanje, kao i kroz život, razmišljam, možeš proći ili kao putnik, ili kao turista.

 Putnik istražuje, smišlja gde bi i kako do tamo da stigne.

 Turista ide na sigurno, drugi su već osmislili, put je raskrčen.

 Putnik luta, često pronađe sebe u lutanjima, turista tuži agenciju ako zaluta.

 Putnik razmišlja gde bi sutra, turista kako će po povratku i kome da priča šta je doživeo.

 Putnik zna da mu je za put potreban samo pasoš, iako ga prezire, turista nosi i pribor za šivenje, iako ne ume ni dugme da ušije sam.

 Putnik se upozna pri prvom susretu sa osobljem hotela ili restorana, zna im imena i odakle su, turista ide u društvu sa prijateljima i kumovima, a ako nekog upozna, to su uvek samo zemljaci.

 Putnik isprobava nova jela i ukuse, turista unapred zna da je najbolje jelo na svetu mamina sarma.

 Putnik brine kako će da ponese sve knjige, turista hoće li mu cariniti kožnu jaknu, i zašto, jer je to suvenir.

 Putnik baza muzejima, turista prvo zahlađenje koristi da obiđe tržni centar, i da zaključi kako je „sve jeftinije/skuplje nego kod nas“.

 Putnik na odmoru ne čita vesti iz svoje zemlje, turista ne čita vesti uopšte, i što bi „sve je isto i svi su oni isti“.

 Putnik bira udobnu odeću i obuću, turista nosi najbolje što ima.

 Putnik ne mora da se makne iz stana da bi putovao, turista nesvesno želi da pobegne od sebe.

 Putnik ne podnosi uniforme, granice, carinike, policiju, ali strpljivo čeka u redu, turista psuje sapatnike, ali pred moćnicima ćuti i povija glavu.

 Putnik zna da nije uvek u pravu, i ne trudi se da bude. Turista je uvek u pravu, ali je neko drugi kriv.

 Putnik pokušava da popravi sebe, pa svet, turista gazi sa osećajem da mu je nešto uskraćeno što drugi imaju.

 Putnik je izbor, i nosi odgovornost, turista je zadat vaspitanjem, tradicijom, navikom.

 Putnik se ne rađa, turista umire prerano, kad i dok još uvek hoda i diše.

 Putnik istražuje i mesta na kojima je mnogo puta ranije bio, turista ne poznaje ni prvog komšiju.

 Putniku je cilj putovanje, turisti odredište.

 Putnik voli život, turista se plaši smrti.

 Kad u sebi jednom pronađeš putnika, više nikad ne možeš da budeš turista.